Zbirka tapiserija
Godina 1988. mora se pamtiti po jednom vrlo značajnom događaju, koji će bitno promeniti dalji razvoj "Ateljea 61". Rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu formirana je i verifikovana Muzejska zbirka tapiserija, kao sporedna, međutim ništa manje važna delatnost. Prilika da se kulturna baština, decenijama stvarana u radionici ovog ateljea, sistematski čuva i popunjava, konačno je dobijena.
Do kraja 1987. godine u radionici "Ateljea 61" izvedeno je nešto više od 500 tapiserija. Znatan broj otkanih dela, među kojima i ona od velikog značaja za pravilno rekonstruisanje razvoja jugoslovenske tapiserije, trajno i nepovratno je prodajom i otkupom otuđen, kao mera pomoći finansijskoj stabilizaciji radionice u kriznim godinama. Stanje zatečeno u depou, gde su tapiserije čuvane, nije, međutim, razočaralo: iz velikih sanduka i sa polica namenjenih odlaganju materijala za tkanje vadile su se i po podu rasprostirale tapiserije, koje su i u okvirima evropskih i svetskih standarda značile visoke domete. Poznavaoce ovog neobičnog vizuelnog medija svakako je iznenadila veoma velika umetnička, a svakako i materijalna vrednost tapiserija, koje su osnivanjem zbirke konačno dobile zaslužen tretman.
U okviru Muzejske zbirke, kako se u rešenju o osnivanju navodi, vrši se prikupljanje, evidentiranje, proučavanje, sređivanje, zaštita, izlaganje i popularisanje muzejskog materijala. Sve, dakle, tapiserije, koje su tada u depou zatečene, a bilo ih je brojem jedva stotinak, popisane su, obeležene rednim brojem izvođenja i inventarnim brojem i zaštićene od eventualnih oštećenja. Na isti način, kao materijal od posebnog značaja, tretirane su i zaista brojne skice i kartoni za tapiserije, koji su pri tom restaurirani i odloženi da čekaju drugo ili čak treće izvođenje, a proglašeni neotuđivom svojinom "Ateljea 61", kojom će se štititi autentičnost.
Formiranje dokumentacionog odeljenja u okviru zbirke, zamašan posao koji je u drugačijem kontekstu tek načela Julka Džunić, nastavila je u retkim trenucima slobodnog vremena Nada Adžić, koja je podjednak trud uložila i u stvaranje kartoteke za tada ne tako bogatu biblioteku "Ateljea 61", čijim je postojanjem barem donekle omogućeno proučavanje nastanka i razvoja tapiserije na našem tlu. Aktivna izložbena delatnost, koja se kontinuirano odvijala već od samog osnivanja "Ateljea 61", zadovoljavala je preostale kriterijume "izlaganja i popularisanja muzejskog materijala". Svakako se mora napomenuti da se "Atelje 61", naročito tokom devedesetih godina, vrlo brzo opredelio za brzinu i efikasnost nabavkom računara, naročito ako se ima u vidu sve veći broj tapiserija u zbirci i sve raznovrsnija delatnost dokumentacionog odeljenja.
Bogaćenje i stalno popunjavanje zbirke, koja se svake godine uvećavala za desetak izvedenih dela, nametnulo je potrebu za stručnim licem, koje će se na profesionalan način starati o ovoj delatnosti. Od 1998. godine sve poslove vezane sa Zbirkom tapiserija "Ateljea 61", kao i poslove galerije tapiserija, otvorene 1999. godine, vodi istoričar umetnosti - kustos.
Već početkom devedesetih ovaj atelje stiče isključivo pravo da, namećući visoke kriterijume, raspisuje konkurse za tapiseriju. O kvalitetu predložaka odlučuje se na sednicama Umetničkog saveta, čije članove takođe bira sam atelje. Naime, od nastanka Zbirke tapiserija, sva dela otkana u radionici, s izuzetkom onih koja se rade po porudžbini, postaju vlasništvo "Ateljea 61", s jasnom namerom da bogate zbirku novim, originalnim i autentičnim delima, da je učine raznolikom, u umetnosti tapiserije upravo raskošnom, rečju - jedinstvenom, kao što je i sam "Atelje 61". Stoga se u odabiru brojnih predloga naročito nastojalo na savremenim svetskim iskustvima u oblasti prostorne tapiserije, unošenjem i novih materijala, što su posebno prihvatili mladi umetnici. Veliki broj autora svih generacija, nadmećući se zamislima koje su predlagale renesansu uvek vitalne klečane zidne tapiserije, jednako kao i onih koji su svojim idejama zalazili u problematiku interdisciplinarnih istraživanja, valjano su svedočanstvo o novoj atraktivnosti tkanja u "Ateljeu 61".
Danas Zbirka tapiserija "Ateljea 61" poseduje oko 200 vrednih ostvarenja, za koje je kartone i predloške izvelo 125 autora. Zbog obimnosti muzejskog materijala, zbirka je podeljena u segmente, koji opisuju nekoliko važnih kategorija. Pored tapiserija biranih na konkursima, veliki je broj dela nastalih na četiri dosada održana saziva na našem tlu jedinstvene kolonije tapiserista, koja čine segment "Tapiserije sa kolonije". "Tapiserije autora po pozivu" imaju poseban značaj, naročito ako se ima u vidu da kartone za njih po pozivu "Ateljea 61" izrađuju umetnici, koji su svojim delom obeležili razvoj naše umetnosti, a nisu imali prilike ili mogućnosti da se oprobaju i u ovoj vrsti likovnosti. Od 1999. godine "Atelje 61" jednom godišnje dodeljuje nagradu autoru, koji je dao značajan doprinos razvoju jugoslovenske tapiserije. Ova nagrada podrazumeva organizovanje samostalne izložbe nagrađenom autoru i izvođenje jedne njegove tapiserije u radionici, pa se tako u zbirci formirao i segment "Tapiserije nagrađenih autora". Takode se jednom godišnje raspisuje konkurs za "Studentsku tapiseriju", kojim se ovaj medij otkriva kao podatan i potentan za rad upravo najmlađim autorima, a zbirka dobija na svojoj raznolikosti. Poklanjanje tapiserija "Ateljeu 61", koje je stvorilo nov segment, mora se navesti kao lep gest, I te kako pažnje vredan.
Ova jedinstvena zbirka, po broju eksponata svakako najbogatija na tlu Jugoslavije, smeštena je u neadekvatnom prostoru depoa, zajedno sa materijalom i pomoćnim rekvizirima za tkanje i izložbenu aktivnost. Ipak se na jednom zidu pronašlo dovoljno prostora za štendere, na kojima može da se prezentuje samo dvadesetak tapiserija, dok ostale, urolane ili savijene, jedne preko drugih složene, čekaju da nekom izložbom ili drugom prigodom budu prezentirane zainteresovanoj publici. Vrata depoa uvek su otvorena ljubiteljima tapiserije, ali i onima koji se prvi put sreću sa ovim vizuelnim medijem. Stoga, neka ova konstatacija istovremeno bude shvaćena kao poziv za uvek dobrodošlu posetu, ali i kao apel za pomoć u rešavanju ovog akutnog problema.